Сербона

Сербона је била највећа богиња античког света, имала је најшире надлежности и најчувенији храм од свих богиња. Најшире је слављена код Срба а и код Грка и Римљана. Имала је више имена и сваки од ових народа је славио под посебним именом. У античком времену сваки од великих богова је имао своју пратиљу женског пола која је била његова пареда, тј. упоредно божанство које се поређује са њим. Реч пареда је из србског језика и употребљавана је и код других народа у античком времену за означавање божанског пара, пареда за женски пол или паредо за мушки пол.

Бог Сербон као један од врховних богова код Срба и божанство, заштитник владарског и ратничког сталежа имао је једну богињу пареду која се појављује под именом Сербона. Овај божански пар представљао је главна обележја дана и ноћи, Сербон је представник сунца, а Сербона представник месеца.

Чувени божански парови били су и Кева и Атис, Афродита и Адонис, Деметра и Триптолем, Селене и Ендимон, Зевс и Хера, Серапис и Изис итд... Можемо претпоставити да је ербона добила своје име по улози пареде бога Сербона.

Главна улога богиње Сербона била је заштита живота и плодности у општем смислу, свега у природи, животиња и храстиња. Зато је народ призивао именом мајке, бабице и дадиље. Она регулише лов на дивље животиње и у тој улози председава лову и ловцима. Да би заштитила дивљач она устрељује својим стрелама бога ловца Ариона.

Њена обележја су крст са четири С што су у ствари четири мала полумесеца као обележја њене свемирске улоге. Тај Сербонин знак је остао главно обележје српског грба. Поред тога, често се код ње налази и симбол кретања сунца, свастика, као знак њене улоге пареде бога Сербона, представника сунца. Тај симбол дословно значи кретање сунца и месеца, кад сунце зађе, месец изађе и обратно. Млади месец је симбол плодности, а Сербона као месечево божанство има улогу у заштити жена и рађања. Зато су је називали и бабицом. Херодот каже да су жене из Тракије и Пеоније приносиле требу Царској Сербони. Ово се може разумети на два начина или да су је сматрале царицом богиња или што је пареда цара Сербона.

Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен је од печене глине из Подунавља и потиче из трећег миленијума пре нове ере. Артур Еванс је нашао на Криту један кип Сербоне, која као и њен паредо, има два лава и потиче из другог миленијума пре н.е.