Ravijojla, najpoznatija srpska vila, nekad je živela u pecini na Goloj planini i gajila mlade vilenice, decu koje su se roditelji odrekli. Prelepog glasa, dobra brodarica i nenadmašiva biljarica. Mnogim junacima je pomogla da rane izvidaju i vodu prebrode. Najviše je poznata po odanosti i pomoci Kraljevicu Marku. Ona i dve njene sestre, Janojla i Dragojla, u doba staroslavno, cule su vapaj siromašnog sela. Janojla je podarila obilat izvor od koga se selo obogatilo, a Dragojla crkvu za jednu noc. Ali, zavladali su obest i oholost. Ravijojla je zato izvor presušila, bogomolju srušila i - sve tri odoše.
Alkima živi u samoci, u pecini na liticama lovcenskog “vrna“ više Kotora, skrivenoj od pogleda i namernika, i štiti mornare.
Andesila je dicna i stasita, mimo svih drugih vila. Skita uvalama i provalijama. Katkad za sobom cvece prosipa, katkad krvave tragove ostavlja. Hajduk je, borac i kavgadžija.
Andre su carobna ženska bica, preretko dostupna ljudskom ocinjem vidu, ali su im tragovi uocljivi, ako su se gde zadržale. Kao vetar su, koji ima osetnu snagu, u kovitlac duva.
Anda je prva oblakinja, zbija, cešlja oblake i uci ih. Šalje ih kud treba. Bele vile su po svemu lepe, drage volje pomažu nevoljnicima, posestrime su junacima, narocito izdašne ako od njih pomoc traže zaljubljeni momci i devojke. Zacas razluce pravdu od krivde i kazne nepravdu. Jedina im je mana što imaju magarece noge.
Danica je možda vila, ili im je posestrima, nastala od devojke poginule u svatovima. Možda najlepša medu svim vilama.
Ðurda samovila ne da se ukrotiti, ponosita je, durljiva, jogunasta. Ali, kad se posla prihvati, pouzdana je, tacna, pravdoljubiva. Smeta joj rulja, pa živi u osami.
Nekada davno, dok su planine bile puste, mnogi su natrapali na vilu Etoviju, koja bi obdan po trnju spavala a nocu izazivala ružne snove.
Žaba-devojka je retka vila: obdan ružna žabetina, nocu sija devojackom krasotom. Lepo je živeti s njom, no nije lako.
Jana je vila hitroprelja, lepa ognjena oblakinja, na oblaku vek vekuje.
Jerina vila (nije to ona vlastelinka Grkinja, žena despota Ðurda Smederevca, u narodu zvana Prokleta Jerina) triput se udavala: „Prvi put je za Milošem bila, drugi put za vojvodom Jankom, a treci sa carem gospodinom“. Svaki put svojom voljom.
Lena samovila je spora, troma, mlitava ali se lako pretvara u pseto, davola, kozu, coveka.
Morina se na Jahorini zaljubila u pastira frulaša, ali joj je ovaj posle odrekao ljubav, a ona mu se svetila tako što je morila po jednu devojku iz njegovog kraja, kako se on ne bi mogao oženiti. On je, jadan, od tuge za najlepšom presvisnuo.
Nadanojla je starešina vilinska, najstarija. Pomocnica usamljeno peva za svoju dušu, ljudima u nevolji pomaže: i u velikim i silnim delima i u trivijalnim stvarima, cuvajuci ovce, decu pazeci...Ostavlja im lekove.
Vila zna biti i Provodadžija, onda kad je dobrica. Njenom budnom oku ništa što se tice ljubavi ne promice.
Za Ružicom, prekrasnom zlatokosom, raste trava koju pase zlatan konj. Njen sjaj i lepota izazivaju ljubomoru drugih vila koje joj i oci vade, ali ona vid vraca malenim biserom.
Sudaje ili Sudenice su tri vile krasotice, nevidljive, kosa im je do zemlje. U prva tri, rede do sedmog dana života, novorodence o ponoci posecuju. U njihovim rukama mu je sudbina. Šta odluce, nije moguce promeniti.
Vile kruniču Branka Radičevića
Novak Radonić
Нема коментара:
Постави коментар